Sindrom hroničnog umora se često naziva i mišićni encefalomijelitis (ME), oboljenje u kome pacijet pati od dugotrajnog umora koji se ne popravlja spavanjem, a koga prate i drugi simptomi poput slabe koncentracije, osetljivosti na buku ili svetlo.
Samo u Velikoj Britaniji od ovog sindroma pati više od 250000 ljudi a najčešće su to ženske osobe od 20 do 40 godina.
Postavljanje dijagnoze
Uprkos širokom spektru dodatnih simptoma i nuspojava UMOR je ključni pokazatelj bolesti. Međutim upravo ovaj ključni pokazatelj otežava postavljanje dijagnoze jer je umor istovremeno simptom i kod mnogih oboljenja. Iako ne postoji test kojim možemo da dijagnostikujemo SHU, uobičajena procedura je da se prvo eliminišu sva druga potencijalna oboljenja, nakon čega klinička procena postojanja neobjašnjivog, upornog, dugotrajnog hroničnog umora koji nije posledica prekomernog napora, koji se ne ublažava odmorom i spavanjem a sve za posledicu ima smanjenu sposobnost ispunjavanja svakodnevnih zadataka i aktivnosti, može biti ključni pokazatelj SHU.
Simptomi SHU
Simptomi se razlikuju po težini od osobe do osobe: od onih slabih, gde oboleli može da obavlja svoje dnevne obaveze ali uz duže pauze za odmor; preko umerenih formi gde je smanjena pokretljivost praćena poremećajima sna; teških simptoma koji obolelog onesposobljavaju za uobičajene dnevne aktivnosti, sve do veoma teških gde oboleli provode dane u krevetu, sa osećajem nemoći uz prisutnu preosetljivot na zvuk, svetlo….
Najčešće prisutni simptomi: bol u grudima, hroničnbi kašalj, nepravilan rad srca, bolovi u zglobovima bez otoka i crvenila, bol u mišićima, mučnina, noćno znojenje, kratak dah, bol u stomaku, hronične glavobolje, psihički problemi (depresija, razdražljivost, anksioznost, napadi panike…), poremećaji spavanja, hronični umor….
Etiologija SHU
Pored uloženih stručnih napora i mnogo istaživanja jasno definisan uzrok nastanka sindroma hroničnog umora nije poznat. Postoji mogućnost da je bolest povezana sa genetskom predispozicijom, preosetljivosti na virusne infekcije, stres ili traumatične životne događaje.
Lečenje SHU
Često se simptomi bolesti vremenom spontano izgube i obolela osoba se oporavlja tako da nastvalja svoj život uključena u sve životne aktivnosti, međutim česta je pojava recidiva. Događa se da oboleli od SHU celog života žive sa ovim poremećajem. Sudeći po tome da nauka još nije otkrila uzrok nastajanja SHU, nema ni adekvatnih lekova za lečenje bolesti. Postoje određeni simptomatski lekovi poput analgetika ili antidepresiva koji mogu da ublaže poneke simptome ali ne i da izleče bolest.
Zato se sve češće pacijentima savetuje primena alternatine i komplementarne terapije kao što su bihevioralna terapija, hipnoterapija, NLP, psihološko savetovanje koje pomažu u ublažavanju simptoma na fizičkom i mentalnom nivou.
Primena hipnoterapije uz konzumiranje simptomatskih lekova ili bez njih, pomaže u rešavanju određenih aspekata bolesti: stres, umor, samopoštovanje, motivacija, prevazilaženje sećanja na traumu i mnoge druge simptome i nuspojave. Pozitivnom sugestijom upućenom podsvesnom delu našeg uma u toku hipnoze, omogućavamo pacijenu prilagođavanje mišljenja i ponašanja, menjajući tako određeni psihološki i fiziološki odgovor što pomaže oboleloj osobi da razume i prepozna koji su uzroci doveli do bolesti, nakon čega oboleli dobija mogućnost da reši bilo koji unutrašni sukob ili disbalans istovremeno oslobađajući svoj um negativnih emocija.